Ergonomija


Kod zaposlenih se javljaju problemi zdravlja, sigurnosti, motivisanosti i efikasnosti, zavisno od radnog procesa i prostora.
Prema poslednjim podacima u zemljama EU 62% radnih mesta sadrži repetitivne pokrete ruku i šaka, 46% položaje tela koji izazivaju bol i umor, 35% rukovanje teškim teretima, 56% radnih mesta zahteva rad uz kratke vremenske rokove, 54% rad u brzom tempu, 42% ne omogućava odmore, a 31% slobodan ritam rada.
Oko 40% zaposlenih je tokom najmanje 25% svog radnog vremena izloženo uticaju najmanje tri faktora za razvoj bolesti sistema za kretanje. Kako bi se ti problemi rešili, potrebno je preduzeti mere kojima će se sprečiti ili ublažiti neprilike koje nastaju na radnom mestu u toku određenog proizvodnog procesa i nepovoljno deluju na život i rad.

Ergonomija (grčki: Ergon = rad + Nomos = zakon, pravilo) je interdisciplinarni naučni pristup problemima prilagođavanja rada čoveku u cilju povećanja proizvodnosti, odnosno radne efikasnosti, sigurnosti na radu i humanizacije ljudskog rada.
Naziv ergonomija se koristi u većini evropskih zemalja, naziv "human factors" ili "human factors engineering" u USA, a naziv inžinjerska psihologija u zemljama bivšega Sovjetskog Saveza. Ergonomija se prvi puta spominje 1949. godine kada je osnovano Ergonomics Research Society, a autorstvo naziva se pripisuje Murrell-u, osnivaču društva, koji je uočivši da su napori različitih stručnjaka u rešavanju problema prilagođavanja rada čoveku nekoordinisani, okupio grupu različitih stručnjaka (psihologe, fiziologe, inženjere...) sa ciljem međusobne razmene informacija.


Cilj ergonomije je da izuči i prilagodi uslove rada, sredstva za rad, proces rada i proizvod kao rezultat rada čoveku sa psihološkog, fiziološkog i anatomskog aspekta, umesto prilagođavanja radnika potrebama posla.


dr Gordana Čolović