Saturday, 28 October 2017

Organizacija rada



Zadatak organizacije je obiman i veoma kompleksan. Zato menadžeri obavljajući funkciju organizovanja, preduzimaju neophodne radnje u cilju podele ukupnog zadatka, odnosno posla na veći broj manje složenih poslova i njihovu alokaciju na pojedince. Organizacija rada je uređenje radnih postupaka i radne okoline u kojem dolazi do najmanjeg trošenja radnikove bioenergije. Radi se o smanjenju raznoraznih psihičkih i fizičkih opterećenja uz pomoć fiziologije, psihologije, sociologije, pedagogije, tehnologije i primeni ergonomskih mera.

Organizacija rada u proizvodnom procesu treba da poboljšala kvalitet i kvantitet radnog učinka, poboljšala kvaliteta života i rada. Loša organizacija rada dovodi kod radnika do čitavog niza psihosomatskih simptoma, izaziva poremećaje sna, depresije usled iscrpljenosti, itd. Ona je izvor mnogih obustava  rada koje nanose neprocenjivu štetu. Ako na lošu organizaciju rada pridodamo depersonalizaciju, formalizaciju i dezintelektualizaciju rada, često neprimerenu konstrukciju mašina, alata i naprava i lošu radnu okolinu sigurno imamo "prvi znak za uzbunu". On raste, ustaljuje se i dovodi do opadanja aktivnosti.

Dokazano je da predugo radno vreme, zbog umora koji nastaje, smanjuje radnu produktivnost, a povećava broj povreda pri radu. 



Za poboljšanje organizacija rada, potrebno je:
• ergonomski oblikovati svako radno mesto,
• ukloniti suvišne zadatke i operacije,
• "pobediti" monotoniju,
• konstruirati odgovorne i fleksibilne poslove,
• smanjiti broj upravljačkih nivoa,
• urediti efikasnije delegiranje i nadzor poslova i
• pobrinuti se da organizacija proizvodnje odgovara poslovnim ciljevima.


Thursday, 19 October 2017

Stanje tekstilne grane u regionu



“Industrijski odnosi” i “Studije slučaja o kolektivnim ugovorima u specifičnim sektorima – telekomunikacije & tekstil

Presentation on Mapping of Textile Industry in the Western Balkans Region during the workshop “Industrial Relations” and “Case Studies on Collective Agreements” in Specific Sectors – Telecommunications & Textile, 11-13 October 2017, Belgrade, Serbia 






Tuesday, 17 October 2017

Ergonomski priručnici



Ergonomski priručnici (radni materijali) osim analiza, saveta i uputstva za radno mesto "bez bolova" daju preventivne vežbe za određena zanimanja.

fizioterapeut Snežana Kovačević  (tel. 063 1913385) 



Zakažite vašu obuku na telefon 060 6750060 

online course: agencijaseergo@gmail.com

Friday, 13 October 2017

Mikro i makro ergonomija


Nemačka škola ergonomije definiše makro ergonomiju više orijentisanu na sociologiju, a mikro ergonomiju orijentisanu na poboljšanje performansi celokupnog sistema i redukujući stres izazvan radom.

Osnovni cilj mikro ergonomije je poboljšanje performansi celokupnog sistema kao i da redukuje stres analizom: zadatka, radnog okruženja i interakcije čovek-mašina. Koncept stres-naprezanje je tradicionalni pristup za ocenu radnog sistema. Osnovni koncept je da je svako radno mesto okarakterisano spoljašnjim faktorima, koji su isti za sve pojedince koji reaguju različito zavisno od individualnih karakteristika i sposobnosti.


Kako bi se dobila predstava o faktorima koji utiču na rad, struktura sistema čovek-mašina mora da se ispita praćenjem ljudskog rada u relaciji sa informacijom i brzinom protoka informacija. Ovo uključuje postavljanje zadatka, njegovo prevođenje u akciju, izvršenje zadatka i rezultat izvršenja zadatka. Povratna sprega zatvara kontrolnu petlju formiranu za sistem čovek-mašina i pokazuje da je radnik generalno sposoban da uporedi zadatak i rezultat. Svi poremećaji ovog procesa su uticaji sredine. 

Pri analizi definisanja zadatka razlikuju se:
- Zadaci sa pretežnim fizičkim opterećenjem. Neki  autori ovde definišu razliku između statičkog i dinamičkog fizičkog rada. Kod oba stres se može kvantifikovati definisanjem fizičkih zahteva.
- Zadaci sa pretežnim mentalnim opterećenjem (intelektualni rad). Uopšteni koncept za definisanje ovog stresa ne postoji. Intelektualni rad je zato uzet kao faktor stresa.
- Zadaci sa oba zahteva (fizičkim i mentalnim).

Makro ergonomija se bavi sistematskom strukturom i organizacijom toka rada s obzirom na zadatak, sadržaj i faktore vremena. Može se podeliti na organizacionu strukturu i organizaciju procesa rada.
Cilj makro ergonomije nije pojedinačno radno mesto ali je interakcija između više radnih mesta. Njen cilj je provera ergonomskih zahteva na ovom nivou. U ovom kontekstu može se koristiti i termin makro rada. Jedinična oblast makro organizacije se može podeliti ako se jedinični radni sistem prenese na veći radni zadatak u kontekstu grupe.