Tuesday, 29 August 2017

ERGONOMSKA RADNA MESTA U ŠKOLI


Uskoro nova školska godina...a problemi ostaju. Olakšajte rad svojim zaposlenim. 

Preventivne obuke ERGONOMSKA RADNA MESTA U ŠKOLI.


Program obuke:
-     Zašto ergonomsko radno mesto?
-     Mišićno-koštani poremećaji pri radu u školi.
- Ergonomska uputstva za "rad bez bolova" (nastava, rad u kancelarijama, rad na održavanju škole).


Za potrebe zaposlenih u školi pripremili smo obuku u trajanju od 60/120 min. 


Thursday, 24 August 2017

Seminar KANCELARIJSKA ERGONOMIJA




Prijava: 

- preko kontakt forme
- na telefon  060 6750060

Za više polaznika seminara iz iste kompanije omogućavamo popust od 20%.
SE-ERGO nije obveznik PDV-a. 

U cenu je uključen radni materijal,  osveženje na pauzama i sertifikat SE-ERGO o odslušanom seminaru.

Wednesday, 16 August 2017

Seminari





SE-ERGO seminari:
  1. ERGONOMSKA KANCELARIJA
  2. ERGONOMSKA RADNA MESTA U ŠKOLAMA
  3. ERGONOMSKA RADNA MESTA U SKLADIŠTIMA 
  4. ERGONOMSKA RADNA MESTA U LABORATORIJAMA
  5. ERGONOMSKA RADNA MESTA U SALONIMA LEPOTE
U toku su "in house" obuke. 


Monday, 14 August 2017

Organizacija radnog prostora



Radno mesto je najmanja tehnološki i organizaciono zaokružena celina u okviru koje se odvija jedan tačno određen deo procesa. Radni prostor može se definisati kao prostor u kojem određeni radnik može obavljati predviđene radnje. Gledano sa stanovišta radnika, radni prostor je deo prostora u kojem ima mogućnosti vršenja zadanih radnji, tj. to je skup tačaka za koje vredi da ih radnik može dohvatiti sa svojim ekstremitetima.

Organizacija radnog prostora ima za cilj da omogući stimulativne radne uslove i poboljša kreativnost radnika. Pri oblikovanju radnog prostora možemo računati na prilagodljivost čoveka. Zato se za oblikovanje radnog prostora moraju uzeti u obzir antropometrijske mere odnosno dimenzije ljudi koji će raditi u konkretnim radnim prostorima, ali i velik broj drugih mera. Na primer, pri oblikovanju radnog stola i stolice, što je na prvi pogled jednostavan problem, treba uzeti u obzir sledeće dimenzije:
  • širina radne ploče (ne treba biti veća od dohvata ruke),
  • visina radne ploče,
  • visina prostora ispod stola,
  • visina sedišta,
  • dubina sedišta (ne treba biti manja od širine natkolenice),
  • naslon u lumbalnom delu trupa,
  • dovoljan prostor za noge.



Optimalnim-adekvatnim oblikovanjem radnog prostora postiže se povećanje radnog učinka, veća sigurnost na radu i osećaj komfora radnika, a smanjuju se oštećenja alata, mašina i opreme i  povrede  na radu.





Friday, 4 August 2017

Boje





Boja nas okružuje i utiče na nas svakodnevno. Psihologija boja je deo psihologije koji proučava emocije i reakcije posmatrača na određene boje jer oko 87% svih čulnih osećaja čovek dobija putem boja

Dokazano je da ljudi različito reaguju na određene boje i da one kod njih izazivaju različita emocionalna stanja, ponašanja i raspoloženja. Može nas podstaći na razmišljanje, pokrenuti i uzrokovati različite reakcije.




Izbor boja radnog prostora igra važnu ulogu. Uticaj boja na rad ima sledeća dejstva:
(1) Fiziološko dejstvo boja: boje utiču na opšte stanje radnika, radnu sposobnost, brzinu reagovanja, zamor, itd. Tako crvena boja doprinosi ubrzavanju reakcija, žuta ne utiče na brzinu, zelena boja lako usporava, ljubičasta izaziva primetno usporavanje reakcija. Jarko okruženje stimuliše mišićnu aktivnost, ali ometa umni rad. 
(2) Psihološko dejstvo boja: boje utiču na karakter aktivnosti radnika (uzbuđujuće i smirujuće boje), boje koje izazivaju osećaj hladnoće ili osećaj toplote.
(3) Biološko dejstvo boja: boje utiču na biohemijske procese radnika. Tako plava boja smanjuje hormonalnu aktivnost, snižava pritisak i usporava brzinu. Crvena boja podiže krvni pritisak, ubrzava puls, povećava nervnu napetost operatora.  

Boja okoline u radnom prostoru utiče na osvetljenje i na osećaj prijatnosti. Boja prostorija utiče i na percepciju temperature. Prema istraživanjima ljudi prostoriju hladnih boja (plava, zelena) doživljavaju 3.3–5.5 °C hladnijom od njene stvarne temperature. Tople boje (crvena, narandžasta) daju  3.3–5.5 °C topliju procenu.