Friday, 30 June 2017

E-mail savetovanje




Na Vaš zahtev SE-ERGO ergonomsko  oblikovanje e-mailom.



radna mesta/mobilne kancelarije/ rad u kući/bašti/...svuda gde ste vi  ...

Pošaljite fotografiju vašeg radnog mesta - i mailom Vam stiže analiza i preporuka za ergonomske položaje pri radu ili odmoru.

Brzo i efikasno - vreme je novac! Svaki dinar uložen u ergonomiju višestruko se vraća...



At your request SE-ERGO ergonomic design by e-mail.

Jobs / mobile offices / housework / gardening ... wherever you are ...

Send a photo of your workplace - and you will receive an email with an analysis and recommendation for ergonomic positions and postures.


Quickly and efficiently - time is money! Money invested in ergonomics returns multiple times ...

Sunday, 25 June 2017

Ergonomska radna mesta u laboratorijama





   Program obuke:

  • Zašto ergonomsko radno mesto?
  • Mišićno-koštani poremećaji pri radu u laboratorijama.
  • Analiza pokreta pri radu (mikroskop, pipeta).
  • Položaji tela za računarom/laptopom.
  • Problemi sa vidom.
  • Ergonomska uputstva za "rad bez bolova".
  • Ergonomski saveti za upotrebu mobilnih telefona/tableta.
  • Preventivne vežbe.

Za potrebe zaposlenih pripremili smo obuku u trajanju od 60/120 min.

Detalji o našim uslugama na  sajtu  

Saturday, 24 June 2017

Savetovanje


   SE-ERGO savetovanje: 
  • ergonomija
  • lean tehnike i metode
  • strategijske metode i tehnike

See: Strategy for fashion industry


Thursday, 22 June 2017

Aspekti kognitivne ergonomije


Najvažniji aspekti uključuju mentalni napor, donošenje odluka, interakcija sa računarima, ljudska pouzdanost i radni stres.

1) Mentalni napor 

Mentalni rad je mentalna aktivnost pri kojem mozak obrađuje informacije koje prima iz okoline. Postoje 2 kategorije mentalnog rada:
  • Mentalni rad u užem smislu - proces koji zahteva kreativnost u manjem ili većem obimu u zavisnosti od znanja, iskustva i mentalnih sposobnosti.
  • Obrada informacija, kao deo sistema čovek-mašina - kombinovanja novih informacija s onim što je od ranije poznato i donošenja odluke. Obrada informacija u svakom poslu uključuje percepciju putem senzornih organa (vid, sluh) interpretaciju primljene informacije i obradu dobijenih informacija.

2) Donošenje odluka

Donošenje odluka predstavlja proces identifikovanja problema u radnoj situaciji i izbor između postojećih alternativnih pravaca akcije (reorganizacija, nabavka novih šivaćih mašina, analiza radnih mesta i sl.). Odlučivanje je složen proces donošenja brojnih i raznovrsnih odluka na raznim organizacionim nivoima i mestima odlučivanja.
Odluke se mogu klasifikovati po raznim osnovama i prema različitim kriterijumima: vezane i slobodne odluke; rutinske, adaptivne i inovativne; strateške, taktičke i operativne; programirane i neprogramirane; individualne i kolektivne; dugoročne, srednjoročne, kratkoročne i tekuće. Mogu se klasifikovati i na upravljačke, rukovodilačke i izvršne.

3) Interakcija sa kompjuterom

Interakcija sa kompjuterom je disciplina koja se odnosi na projektovanje, evalvaciju i implementaciju interaktivnih kompjuterskih sistema koje koriste ljudi pri čemu se proučavaju i glavni fenomeni koji ih okružuju. 
Ona proučava: performanse zadataka koje zajednički obavljaju ljudi i kompjuteri, strukturu komunikacije čovek-kompjuter, sociološku i organizacionu interakciju tokom projektovanja sistema, čovekove mogućnosti da koristi kompjuter (uključujući mogućnost da uči), algoritme i programiranje samog interfejsa, inženjerske probleme koji se pojavljuju tokom projektovanja i izgradnje interfejsa i procese specifikovanja, projektovanja i implementacije interfejsa.

4) Pouzdanost čoveka


U teoriji pouzdanosti čoveka u centru pažnje je greška čoveka. Pod greškom čoveka treba razumeti njegovo delovanje koje nije propisno, ili koje odstupa od propisanih normi.



                  Radni stres

Monday, 12 June 2017

Kognitivna ergonomija


Kognitivna ergonomija obrađuje mentalne procese kao što su percepcija, pamćenje, mišljenje i motoriku i kako na njih utiče interakcija sa ostatkom posmatranog sistema. Proces kojim se čovek orijentiše među pojavama i stvarima spoljnjeg sveta naziva se spoznajni proces koga čine: oseti, percepcija, učenje, mišljenje i pamćenje.

Oseti su odrazi pojedinih svojstava predmeta i pojava spoljnjeg sveta u našoj svesti. Percepcija ili opažanje je proces koji senzornim informacijama daje značenje, povezuje ranije iskustvo i aktuelno doživljavanje, omogućava uspostavljanje i održavanje unutrašnje kohezivnosti i jedinstva znanja o relevantnim delovima spoljašnjeg sveta ili stvarnosti u celini. Značajni predmeti opažanja u organizacijama su:
o    Opažanje radne uspešnosti.
o    Opažanje organizacijskih uloga.
o    Opažanje ličnosti.
o    Opažanje pojedinih grupa ili kategorija članova organizacije.

Percepcija obuhvata traganje, pribavljanje i obradu informacija. Ljudi primaju stimulanse iz okruženja preko svojih pet čula: ukusa, mirisa, sluha, vida i dodira. Način na koji osoba interpretira stimulanse će voditi odgovoru (otvorenom, prikrivenom ili i jednom i drugom).

Učenje kojim se stiču nove navike, znanja i iskustvo, predstavlja pamćenje. Pamćenje je mogućnost usvajanja, zadržavanja i korištenja informacija. Ono je značajno za čoveka, za njegov razvoj i njegov identitet. Mišljenje (ili tok mišljenja) je mentalni proces koji se odlikuje rasuđivanjem i zaključivanjem, odnosno shvatanjem uzročno-posledičnih veza između različitih pojmova.

Motorika ima važnu ulogu u pokretanju celog tela. Pokrete izvodimo pomoću glatkih, te velikih i malih poprečno-prugastih mišića koji omogućuju statičke i dinamičke pokrete tela kao npr. držanje glave, sedenje, stajanje, hodanje, penjanje i slične pokrete.
Motoričke sposobnosti su sposobnosti izvođenja motoričke aktivnosti u odnosu na fizičke parametre (prostor, vreme, sila) i mogu biti:
(a) primarne motoričke sposobnosti - koordinacija, brzina, preciznost, ravnoteža, snaga, gipkost i
(b) sekundarne motoričke sposobnosti - sposobnost regulacije kretanja (za izvođenje kretanja u prostoru i vremenu) i sposobnost energetske regulacije (za optimalno korištenje energije tokom aktivnosti).

Aspekti kognitivne ergonomije su: mentalni napor, donošenje odluka, interakcija sa računarima, ljudska pouzdanost i radni stres.