Friday, 8 December 2017

ERGONOMSKA RADNA MESTA U SALONIMA LEPOTE


Zbog nepravilnog položaja tela pri radu 71% zaposlenih u salonima lepote ima probleme sa vratom, leđima i bolovima u rukama što dovode do umora, iscrpljenosti i stresa.


Teme: Ergonomsko radno mesto. Ergonomski uslovi rada. Mišićno-koštani poremećaji pri radu. Položaji tela pri radu. Analiza pokreta pri radu. Problemi sa vidom. Ergonomska uputstva za "rad bez bolova". Preventivne vežbe. Odnos sa klijentima. Stres. Motivacija. Verbalna i neverbalna komunikacija.



Cilj obuke: preventiva zdravlja zaposlenih i smanjenje nepotrebnih pokreta i pogrešnih položaja pri radu jer ergonomski oblikovano radno mesto poboljšava moral zaposlenih, povećava produktivnost i zadovoljstvo poslom. 
     
Obuke u trajanju od 3 h će se održati u Beogradu 20.01. 2018, 21.01.2018. i 25.02. 2018. 


Informacije i prijava: ergoobuke@gmail.com ili na tel. 060 6750060

Uskoro novi termini za mart i april.

Tuesday, 28 November 2017

Strategija plavog okeana



Pretpostavlja da se tržišni svemir sastoji od crvenog okeana i plavog okeana.

Crveni okean predstavlja postojeće industrijske grane (poznat tržišni prostor). Plavi okean označava industrijske grane koje ne postoje (nisu otkrivene) i za sada čini nepoznat tržišni prostor. U crvenom okeanu važno je pobediti konkurente. Otkrivanje plavog okeana je proces koji prati logiku inovacije vrednosti. Tehnološka novina je inovacija vrednosti ukoliko je odlikuju korisnost, cena i niski troškovi. Različitost i nizak trošak su važni principi stvaranja plavih okeana.

Strategija plavog okeana stvara neosporan tržišni prostor, čini konkurenciju nevažnom, stvara i osvaja novu tražnju i povezuje ceo sistem aktivnosti kompanije u težnji ka diferencijaciji i niskim troškovima.

Oblikovanje strategije plavog okeana čini:
  • Fokus na rivale.
  • Konkurentski položaj unutar strategijske grupe.
  • Bolje "služenje" grupi kupaca.
  • Stvaranje vrednosti unutar svoje delatnosti.
  • Poboljšanje vrednosti za kupce.
  • Prilagođavanje spoljnim trendovima. 


Dva su načina za stvaranje plavog okeana: pokrenuti sasvim novu industriju (kao što je "eBay" učinio s on-line aukcijama) ili "isplivati" iz crvenog okeana i proširiti granice postojeće poslovne prakse. U crvenom okeanu, koji obuhvata područja poslovanja koja već postoje, preduzeća se bore za veći udeo unutar ograničene tražnje. Robne marke sve više liče jedna drugoj, ne postoji više odanost proizvodu, a potrošači menjaju marke u skladu s trenutnom reklamnom akcijom.

Umesto istraživanja tržišta postojećih potrošača i kupaca, strategija plavog okeana upućuje na one koji ne kupuju vrednosti iz sadašnje ponude na tržištu. Pri tome je zanima ono što je ne-potrošačima, ne-kupcima zajedničko, a ne ono po čemu se međusobno razlikuju. Kako se strategija zasniva na inovacijama vrednosti, ona ujedno sadrži bitna spoznajna i operativna ograničenja za moguća kopiranja od strane drugih,
što preduzećima omogućava desetak i više godina "odupiranja" nasrtajima konkurenata.

Pre tridesetak i više godina nisu postojale pojedine grane industrija koje danas vrede milijarde dolara, kao što su zajednički fondovi, kompjuteri, mobilni telefoni, biotehnologija, diskontna trgovina na malo, brza isporuka pošiljaka, mikrotalasne rerne, daske za skijanje, kafići, itd. Za dvadeset, pedeset godina nastaće nove, jer istorija na neki način predviđa budućnost. 


Saturday, 28 October 2017

Organizacija rada



Zadatak organizacije je obiman i veoma kompleksan. Zato menadžeri obavljajući funkciju organizovanja, preduzimaju neophodne radnje u cilju podele ukupnog zadatka, odnosno posla na veći broj manje složenih poslova i njihovu alokaciju na pojedince. Organizacija rada je uređenje radnih postupaka i radne okoline u kojem dolazi do najmanjeg trošenja radnikove bioenergije. Radi se o smanjenju raznoraznih psihičkih i fizičkih opterećenja uz pomoć fiziologije, psihologije, sociologije, pedagogije, tehnologije i primeni ergonomskih mera.

Organizacija rada u proizvodnom procesu treba da poboljšala kvalitet i kvantitet radnog učinka, poboljšala kvaliteta života i rada. Loša organizacija rada dovodi kod radnika do čitavog niza psihosomatskih simptoma, izaziva poremećaje sna, depresije usled iscrpljenosti, itd. Ona je izvor mnogih obustava  rada koje nanose neprocenjivu štetu. Ako na lošu organizaciju rada pridodamo depersonalizaciju, formalizaciju i dezintelektualizaciju rada, često neprimerenu konstrukciju mašina, alata i naprava i lošu radnu okolinu sigurno imamo "prvi znak za uzbunu". On raste, ustaljuje se i dovodi do opadanja aktivnosti.

Dokazano je da predugo radno vreme, zbog umora koji nastaje, smanjuje radnu produktivnost, a povećava broj povreda pri radu. 



Za poboljšanje organizacija rada, potrebno je:
• ergonomski oblikovati svako radno mesto,
• ukloniti suvišne zadatke i operacije,
• "pobediti" monotoniju,
• konstruirati odgovorne i fleksibilne poslove,
• smanjiti broj upravljačkih nivoa,
• urediti efikasnije delegiranje i nadzor poslova i
• pobrinuti se da organizacija proizvodnje odgovara poslovnim ciljevima.


Thursday, 19 October 2017

Stanje tekstilne grane u regionu



“Industrijski odnosi” i “Studije slučaja o kolektivnim ugovorima u specifičnim sektorima – telekomunikacije & tekstil

Presentation on Mapping of Textile Industry in the Western Balkans Region during the workshop “Industrial Relations” and “Case Studies on Collective Agreements” in Specific Sectors – Telecommunications & Textile, 11-13 October 2017, Belgrade, Serbia 






Tuesday, 17 October 2017

Ergonomski priručnici



Ergonomski priručnici (radni materijali) osim analiza, saveta i uputstva za radno mesto "bez bolova" daju preventivne vežbe za određena zanimanja.

fizioterapeut Snežana Kovačević  (tel. 063 1913385) 



Zakažite vašu obuku na telefon 060 6750060 

online course: agencijaseergo@gmail.com

Friday, 13 October 2017

Mikro i makro ergonomija


Nemačka škola ergonomije definiše makro ergonomiju više orijentisanu na sociologiju, a mikro ergonomiju orijentisanu na poboljšanje performansi celokupnog sistema i redukujući stres izazvan radom.

Osnovni cilj mikro ergonomije je poboljšanje performansi celokupnog sistema kao i da redukuje stres analizom: zadatka, radnog okruženja i interakcije čovek-mašina. Koncept stres-naprezanje je tradicionalni pristup za ocenu radnog sistema. Osnovni koncept je da je svako radno mesto okarakterisano spoljašnjim faktorima, koji su isti za sve pojedince koji reaguju različito zavisno od individualnih karakteristika i sposobnosti.


Kako bi se dobila predstava o faktorima koji utiču na rad, struktura sistema čovek-mašina mora da se ispita praćenjem ljudskog rada u relaciji sa informacijom i brzinom protoka informacija. Ovo uključuje postavljanje zadatka, njegovo prevođenje u akciju, izvršenje zadatka i rezultat izvršenja zadatka. Povratna sprega zatvara kontrolnu petlju formiranu za sistem čovek-mašina i pokazuje da je radnik generalno sposoban da uporedi zadatak i rezultat. Svi poremećaji ovog procesa su uticaji sredine. 

Pri analizi definisanja zadatka razlikuju se:
- Zadaci sa pretežnim fizičkim opterećenjem. Neki  autori ovde definišu razliku između statičkog i dinamičkog fizičkog rada. Kod oba stres se može kvantifikovati definisanjem fizičkih zahteva.
- Zadaci sa pretežnim mentalnim opterećenjem (intelektualni rad). Uopšteni koncept za definisanje ovog stresa ne postoji. Intelektualni rad je zato uzet kao faktor stresa.
- Zadaci sa oba zahteva (fizičkim i mentalnim).

Makro ergonomija se bavi sistematskom strukturom i organizacijom toka rada s obzirom na zadatak, sadržaj i faktore vremena. Može se podeliti na organizacionu strukturu i organizaciju procesa rada.
Cilj makro ergonomije nije pojedinačno radno mesto ali je interakcija između više radnih mesta. Njen cilj je provera ergonomskih zahteva na ovom nivou. U ovom kontekstu može se koristiti i termin makro rada. Jedinična oblast makro organizacije se može podeliti ako se jedinični radni sistem prenese na veći radni zadatak u kontekstu grupe.

Saturday, 30 September 2017

Ergonomija i zadovoljstvo zaposlenih


Ergonomija kroz niz savremenih naučnih disciplina, uključujući biološku antropologiju, genetiku, anatomiju, fiziologiju, biomehaniku, psihologiju i dizajn. Zbog interdisciplinarnog karaktera, ergonomija radu pristupa kompleksno: psihološki, fiziološki, ekonomski, organizacijski i sociološki pa je neophodno da se posebno danas u eri visokog tehničko tehnološkog razvoja da se mašine prilagode čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima, kako bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija (Human–Machine System).



Zadovoljstvo zaposlenih predstavlja skup uslova koji motivišu zaposlene da uspešno obavljaju svoje radne zadatke i da poštuju etičke principe na svom radnom mestu. Istovremeno zadovoljstvo zaposlenih može voditi ka većoj podršci zaposlenih u ostvarivanju ciljeva organizacije, stvaranju šireg i većeg tržišta  proizvoda, ostvarivanju većeg profita. Sa druge strane zadovoljstvo zaposlenih može poboljšati odnose u kompaniji i izgraditi ih na poverenju, komunikaciji i koordinaciji između funkcija.

Read more: 

Thursday, 28 September 2017

Predavanje za microblading umetnike



Gost Gordana Čolović na Masterclass 2017. u Beogradu 29.10. u organizaciji StarBrows Akademije ukazaće na prevenciju pri radu microblading umetnika.






Wednesday, 27 September 2017

Ergonomski principi u oblikovanju radnih procesa



Osnovni zahtev organizacije svakog radnog procesa je postizanje veće produktivnosti rada sa manjim fizičkim naporima radnika i sa nižim troškovima po jedinici učinka, tj. jedinici proizvoda. Veličina učinka, kao i visina troškova za njegovo postizanje zavisi, u prvom redu, od toga koliko je radni proces racionalno organizovan.

Osnovni ergonomski princip u oblikovanju radnih procesa je racionalizacija procesa. Pod racionalnom organizacijom radnog procesa se podrazumeva takva organizacija rada, koja omogućava postizanje maksimalnog učinka, optimalno iskorišćavanje rada i sredstava, optimalne troškove, minimalno naprezanje radnika, kvalitetno i pravovremeno izvođenje procesa rada. Za racionalno organizovanja jednog radnog procesa, neophodno je poznavati sredstva za proizvodnju, tehniku i tehnologiju izvođenja radnog procesa i metodski postupak za organizaciju konkretnog radnog procesa.

Organizaciji svakog radnog procesa prethodi tačno definisan cilj i planiranje, tj. sastavljanje odgovarajućeg plana. Na osnovu precizno definisanog cilja je moguće definisati zadatak izvođenja određenog radnog procesa koji je ograniče:
  • vremenom - kada obaviti jedan zadatak,
  • mestom - gde treba obaviti zadatak,
  • načinom - na koji način obaviti zadatak,
  • izvršiocem - ko će obaviti zadatak.

Radi detaljnijeg sagledavanja i analize složenih radnih procesa, oni se raščlanjuju na radne operacije. Analizom radnih operacija se dolazi do saznanja o merama koje treba preduzeti za njihovo racionalno izvođenje i otkrivaju se uštede i rezerve za povećanje proizvodnosti rada. Analizom organizacije radnih procesa otkrivaju se najvažniji elementi pri projektovanju standardnih normi vremena i učinka, a koji se istovremeno koriste i za racionalnu organizaciju rada.


Saturday, 16 September 2017

International ERGO-FRIENDLY membership


Budite korak ispred drugih... Postanite član ERGO-FRIENDLY.


Koji su benefiti?


  • Internacional ERGO-FRIENDLY member ima pravo da koristi logo u svoje marketinšte svrhe. 
  • Članstvo je dragocen instrument za povećanje lojalnosti Vaših gostiju. Pokazuje da Vi brinete o njihovom zdravlju.
  • Da se razlikujete od konkurencije.
  • Da na jedan nov način pridobijete nove potrošača.
  • Da Vam dodatno reklamiramo na društvenim mrežama.

Sve infomacije o međunarodnom članstvu:  ergofriendlyinternacional@gmail.com


Tuesday, 29 August 2017

ERGONOMSKA RADNA MESTA U ŠKOLI


Uskoro nova školska godina...a problemi ostaju. Olakšajte rad svojim zaposlenim. 

Preventivne obuke ERGONOMSKA RADNA MESTA U ŠKOLI.


Program obuke:
-     Zašto ergonomsko radno mesto?
-     Mišićno-koštani poremećaji pri radu u školi.
- Ergonomska uputstva za "rad bez bolova" (nastava, rad u kancelarijama, rad na održavanju škole).


Za potrebe zaposlenih u školi pripremili smo obuku u trajanju od 60/120 min. 


Thursday, 24 August 2017

Seminar KANCELARIJSKA ERGONOMIJA




Prijava: 

- preko kontakt forme
- na telefon  060 6750060

Za više polaznika seminara iz iste kompanije omogućavamo popust od 20%.
SE-ERGO nije obveznik PDV-a. 

U cenu je uključen radni materijal,  osveženje na pauzama i sertifikat SE-ERGO o odslušanom seminaru.

Wednesday, 16 August 2017

Seminari





SE-ERGO seminari:
  1. ERGONOMSKA KANCELARIJA
  2. ERGONOMSKA RADNA MESTA U ŠKOLAMA
  3. ERGONOMSKA RADNA MESTA U SKLADIŠTIMA 
  4. ERGONOMSKA RADNA MESTA U LABORATORIJAMA
  5. ERGONOMSKA RADNA MESTA U SALONIMA LEPOTE
U toku su "in house" obuke. 


Monday, 14 August 2017

Organizacija radnog prostora



Radno mesto je najmanja tehnološki i organizaciono zaokružena celina u okviru koje se odvija jedan tačno određen deo procesa. Radni prostor može se definisati kao prostor u kojem određeni radnik može obavljati predviđene radnje. Gledano sa stanovišta radnika, radni prostor je deo prostora u kojem ima mogućnosti vršenja zadanih radnji, tj. to je skup tačaka za koje vredi da ih radnik može dohvatiti sa svojim ekstremitetima.

Organizacija radnog prostora ima za cilj da omogući stimulativne radne uslove i poboljša kreativnost radnika. Pri oblikovanju radnog prostora možemo računati na prilagodljivost čoveka. Zato se za oblikovanje radnog prostora moraju uzeti u obzir antropometrijske mere odnosno dimenzije ljudi koji će raditi u konkretnim radnim prostorima, ali i velik broj drugih mera. Na primer, pri oblikovanju radnog stola i stolice, što je na prvi pogled jednostavan problem, treba uzeti u obzir sledeće dimenzije:
  • širina radne ploče (ne treba biti veća od dohvata ruke),
  • visina radne ploče,
  • visina prostora ispod stola,
  • visina sedišta,
  • dubina sedišta (ne treba biti manja od širine natkolenice),
  • naslon u lumbalnom delu trupa,
  • dovoljan prostor za noge.



Optimalnim-adekvatnim oblikovanjem radnog prostora postiže se povećanje radnog učinka, veća sigurnost na radu i osećaj komfora radnika, a smanjuju se oštećenja alata, mašina i opreme i  povrede  na radu.





Friday, 4 August 2017

Boje





Boja nas okružuje i utiče na nas svakodnevno. Psihologija boja je deo psihologije koji proučava emocije i reakcije posmatrača na određene boje jer oko 87% svih čulnih osećaja čovek dobija putem boja

Dokazano je da ljudi različito reaguju na određene boje i da one kod njih izazivaju različita emocionalna stanja, ponašanja i raspoloženja. Može nas podstaći na razmišljanje, pokrenuti i uzrokovati različite reakcije.




Izbor boja radnog prostora igra važnu ulogu. Uticaj boja na rad ima sledeća dejstva:
(1) Fiziološko dejstvo boja: boje utiču na opšte stanje radnika, radnu sposobnost, brzinu reagovanja, zamor, itd. Tako crvena boja doprinosi ubrzavanju reakcija, žuta ne utiče na brzinu, zelena boja lako usporava, ljubičasta izaziva primetno usporavanje reakcija. Jarko okruženje stimuliše mišićnu aktivnost, ali ometa umni rad. 
(2) Psihološko dejstvo boja: boje utiču na karakter aktivnosti radnika (uzbuđujuće i smirujuće boje), boje koje izazivaju osećaj hladnoće ili osećaj toplote.
(3) Biološko dejstvo boja: boje utiču na biohemijske procese radnika. Tako plava boja smanjuje hormonalnu aktivnost, snižava pritisak i usporava brzinu. Crvena boja podiže krvni pritisak, ubrzava puls, povećava nervnu napetost operatora.  

Boja okoline u radnom prostoru utiče na osvetljenje i na osećaj prijatnosti. Boja prostorija utiče i na percepciju temperature. Prema istraživanjima ljudi prostoriju hladnih boja (plava, zelena) doživljavaju 3.3–5.5 °C hladnijom od njene stvarne temperature. Tople boje (crvena, narandžasta) daju  3.3–5.5 °C topliju procenu.

Friday, 21 July 2017

Antropometrijski uslovi rada



Mnogobrojne studije su pokazale opadanje radnih preformansi kada radno okruženje nije projektovano na način koji je u saglasnosti sa individualnim telesnim karakteristikama. Glavni izvor informacija za utvrđivanje primenjivosti radnog prostora je antropometrija.

Antropometrija (grčki: anthropos – čovek i metron - meriti) je metoda antropologije koja se bavi merenjem i ispitivanjem čovekovog tela i odnosa u veličini između njegovih pojedinih delova. Antropometrijski uslovi rada se odnose na uslove koje treba obezbediti čoveku na radnom mestu, kako bi se rad koji izvodi maksimalno prilagodio antropometrijskim (dimenzionim) osobinama čoveka.

Antropometrija može biti:

1. Statička antropometrija - proučava i uzima u obzir statičke mere (dimenzije) čoveka, odnosno kada čovek miruje. Sva radna mesta ne opterećuju jednako čoveka i njegove organe. Ima radnih mesta kod kojih prevladava relativno mirovanje. Prema Međunarodnog zdrastvenoj organizaciji (World Health Organization) statičke dimenzije tela su:
- 5 statičkih dimenzija tela za oblikovanje mašina i alata: visina nadlaktice, dužina podlaktice sa šakom, šake, širina šake, promer stisnute šake,
- 10 statičkih dimenzija za oblikovanje radnog prostora: visina tela, visina tela u sedećem položaju, širina tela u području zgloba lakta, širina tela pri sedenju, dužina natkolenice, širina natkolenice, dužina potkolenice, širina bedara, širina bedara pri sedenju, težina tela.

2. Dinamička antropometrija - proučava faktore potrebne za kretanje čoveka (sile u zglobovima), a može biti:
(a) spoljna dinamička antropometrija - odnosi se na osnovnu podelu tela (trup, glava, podlaktica, lakat, i sl.) i
(b) unutrašnja dinamička antropometrija - odnosi se na pokretanje (na primer kako koji mišići utiču na pokretanje ruke). Proučava sile i momente u zglobovima. Unutrašnja antropometrija se tek razvija, jer je još uvek teško definisati što utiče na pojedine pokrete.

3. Kinetička antropometrija - uzima u obzir obim ljudskih pokreta (šake ruke, noge).

Antropometrijsko projektovanje radnog mesta se bazira na vidnom polju, oblasti hvatanja i oblasti kretanja stopala, na oslanjanju tela (npr. sedište) kao i projektovanju displeja i kontrole


Pre koriščenja bilo kog antropometrijskog podatka neophodno je prethodno razmotriti kriterijume koje će usmeravati razvoj aplikacije i biti okvir za testiranje donetih odluka. U tom smislu, ergonomski kriterijumi definišu granice do kojih je određeni proizvod (mašina, radno mesto) u saglasnosti sa ljudskim karakteristikama. Kriterijumi koju u ergonomskom smislu određuju uspešnost dizajnerskog rešenja mogu se klasifikovati u 3 osnovne grupe: komfor, performanse i zdravlje i bezbednost.


Saturday, 8 July 2017

Radni stres



Prema Paoli i Merllie 28% radnika iz 15 zemalja Europske unije izjavljuje da posao kod njih izaziva stres i tako deluje na njihovo zdravlje. Stres se javlja kada se  radnik oseća ugroženim usled opterećenja ili opasnosti kojima je izložen u toku izvođenja rada. Stres se javlja kada radnik smatra da je preopterećen, ili kada ima utisak da ne može da utiče na situaciju. 

Prema Sauter I Murphy stanje stresa na radnom mestu može se definisati kao niz za pojedinca štetnih fizioloških, psiholoških i bihevioralnih reakcija na situacije u kojima zahtevi posla nisu u skladu s njegovim sposobnostima, mogućnostima i potrebama.

Neki od faktora izvora stresa su:
- faktori  radne okoline (opasni fizički uslovi rada ili takvi koji se percipiraju kao neugodni, ergonomski neprilagođeni radni uslovi) i
- psihosocijalni organizacijski faktori (međuljudski odnosi, podela poslova, jasna i nedvosmislena komunikacija, radna atmosfera i sl.).

Stres predstavlja dinamične uslove u kojima je pojedinac suočen sa mogućnostima, prinudom ili zahtevima čiji su rezultati nesigurni, ali važni po njega. Stres predstavlja šemu emotivnih i fizioloških reakcija koje nastaju kao odgovor na zahteve postavljene unutar ili izvan organizacije, a može da utiče i pozitivno i negativno na pojedinca. 

Prednost stresa je što podstiče zaposlenog da da sve od sebe, da postiže maksimalne rezultate. Negativna strana stresa ogleda se u prinudi, ograničenjima i zahtevima.



Sunday, 2 July 2017

Fizički rad



Fizički rad (rad skeletnih mišića) je glavni uzrok fizičkog opterećenja radom. Pod fizičkim radom se podrazumeva rad koji čovek obavlja pri savladivanju tereta i otpora. Fizički rad može biti dinamički i statički rad.

(a)  Dinamički rad - je rad u toku kojeg dolazi do promene položaja kostiju za koju je mišić pripojen i koji se sa mehaničkog aspekta karakteriše promenom položaja tela u prostoru. Kod dinamičkog rada ređa je pojava zamora jer stalna kontrakcija i dekontrakcija mišića deluje kao pumpa koja ubrzava cirkulaciju krvi (omogućava dotok hranljivih materija i eliminaciju raspadnih produkata). Na početku dinamičkog rada (zbog energetskih potreba) potrošnja kiseonika i srčani rad se naglo povećava. Posle nekoliko minuta dostiže nivo na kome se stabilno održava dok traje rad. Po prestanku rada, kriva potrošnje kiseonika i srčane frekvence postepeno se spušta na vrednost u mirovanju.

Svaki rad odlikuje se određenim stepenom težine. Težina nekog konkretnog rada ne bi smela da bude veća od onog koji čovek može da realizuje.  Svaka fizička aktivnost zahteva određenu energiju neophodnu za kontrakciju mišića.

(b) Statički rad - je rad mišića u kome nema premeštanja u prostoru. Naziva se i statički napor jer je spoljni mehanički učinak jednak nuli. U toku statičkog rada troši se energija za zatezanje određenih mišićnih grupa, koje su neophodne da bi organizam održao određeni položaj u prostoru (dugo stajanje, dizanje alata, pridržavanje tereta i sl.).

Statički rad karakteriše manja energijska potrošnja u odnosu na dinamički rad ali brže dovodi do zamora i premora. Zbog toga što u toku statičkog rada dolazi do povećanja tonusa mišića koji vrše kompresiju na krvne sudove, otežava se cirkulacija, smanjuje dotok hranljivih materija (kiseonik, glukoza) i smanjuje odvod raspadnih produkata metabolizma (mlečna kiselina) pa se brže javlja zamor. Po prestanku rada, potrošnja kiseonika i dalje raste i vrlo sporo se vraća na vrednost u mirovanju.




Friday, 30 June 2017

E-mail savetovanje




Na Vaš zahtev SE-ERGO ergonomsko  oblikovanje e-mailom.



radna mesta/mobilne kancelarije/ rad u kući/bašti/...svuda gde ste vi  ...

Pošaljite fotografiju vašeg radnog mesta - i mailom Vam stiže analiza i preporuka za ergonomske položaje pri radu ili odmoru.

Brzo i efikasno - vreme je novac! Svaki dinar uložen u ergonomiju višestruko se vraća...



At your request SE-ERGO ergonomic design by e-mail.

Jobs / mobile offices / housework / gardening ... wherever you are ...

Send a photo of your workplace - and you will receive an email with an analysis and recommendation for ergonomic positions and postures.


Quickly and efficiently - time is money! Money invested in ergonomics returns multiple times ...

Sunday, 25 June 2017

Ergonomska radna mesta u laboratorijama





   Program obuke:

  • Zašto ergonomsko radno mesto?
  • Mišićno-koštani poremećaji pri radu u laboratorijama.
  • Analiza pokreta pri radu (mikroskop, pipeta).
  • Položaji tela za računarom/laptopom.
  • Problemi sa vidom.
  • Ergonomska uputstva za "rad bez bolova".
  • Ergonomski saveti za upotrebu mobilnih telefona/tableta.
  • Preventivne vežbe.

Za potrebe zaposlenih pripremili smo obuku u trajanju od 60/120 min.

Detalji o našim uslugama na  sajtu  

Saturday, 24 June 2017

Savetovanje


   SE-ERGO savetovanje: 
  • ergonomija
  • lean tehnike i metode
  • strategijske metode i tehnike

See: Strategy for fashion industry


Thursday, 22 June 2017

Aspekti kognitivne ergonomije


Najvažniji aspekti uključuju mentalni napor, donošenje odluka, interakcija sa računarima, ljudska pouzdanost i radni stres.

1) Mentalni napor 

Mentalni rad je mentalna aktivnost pri kojem mozak obrađuje informacije koje prima iz okoline. Postoje 2 kategorije mentalnog rada:
  • Mentalni rad u užem smislu - proces koji zahteva kreativnost u manjem ili većem obimu u zavisnosti od znanja, iskustva i mentalnih sposobnosti.
  • Obrada informacija, kao deo sistema čovek-mašina - kombinovanja novih informacija s onim što je od ranije poznato i donošenja odluke. Obrada informacija u svakom poslu uključuje percepciju putem senzornih organa (vid, sluh) interpretaciju primljene informacije i obradu dobijenih informacija.

2) Donošenje odluka

Donošenje odluka predstavlja proces identifikovanja problema u radnoj situaciji i izbor između postojećih alternativnih pravaca akcije (reorganizacija, nabavka novih šivaćih mašina, analiza radnih mesta i sl.). Odlučivanje je složen proces donošenja brojnih i raznovrsnih odluka na raznim organizacionim nivoima i mestima odlučivanja.
Odluke se mogu klasifikovati po raznim osnovama i prema različitim kriterijumima: vezane i slobodne odluke; rutinske, adaptivne i inovativne; strateške, taktičke i operativne; programirane i neprogramirane; individualne i kolektivne; dugoročne, srednjoročne, kratkoročne i tekuće. Mogu se klasifikovati i na upravljačke, rukovodilačke i izvršne.

3) Interakcija sa kompjuterom

Interakcija sa kompjuterom je disciplina koja se odnosi na projektovanje, evalvaciju i implementaciju interaktivnih kompjuterskih sistema koje koriste ljudi pri čemu se proučavaju i glavni fenomeni koji ih okružuju. 
Ona proučava: performanse zadataka koje zajednički obavljaju ljudi i kompjuteri, strukturu komunikacije čovek-kompjuter, sociološku i organizacionu interakciju tokom projektovanja sistema, čovekove mogućnosti da koristi kompjuter (uključujući mogućnost da uči), algoritme i programiranje samog interfejsa, inženjerske probleme koji se pojavljuju tokom projektovanja i izgradnje interfejsa i procese specifikovanja, projektovanja i implementacije interfejsa.

4) Pouzdanost čoveka


U teoriji pouzdanosti čoveka u centru pažnje je greška čoveka. Pod greškom čoveka treba razumeti njegovo delovanje koje nije propisno, ili koje odstupa od propisanih normi.



                  Radni stres